Mračna strana proizvoda za ličnu negu

_74905368_beads

Preuzeto sa: BBC.com

Na tržištu možete danas naći brdo proizvoda namenjenim održavanju lične higijene – od gelova sa egzotičnim mirisima preko onih koji vam nude efekat pilinga sa sitnim česticama koje masiraju kožu. Svako može naći proizvod koji im odgovara. Međutim, retko koja osoba razmišlja o dugoročnom efektu ovih proizvoda, jer kad prijatni mirisi ispare sa kože, to je najčešće kraj priče. Ipak, postoji mračna strana određenih proizvoda za ličnu higijenu… Pre par godina su se pojavili proizvodi sa sitnim česticama (microbeads) koji nude blagi efekat pilinga i masaže kože. Zvuči primamljivo i svakako su bili popularni među potrošačima, međutim posle par godina na tržištu, isplovila je mračna strana ovih popularnih proizvoda.

U ovom video snimku (na engleskom jeziku) autorka popularnih Priča o stvarima, Ani Leonard, objašnjava zašto treba izbegavati proizvode sa mikročesticama. Kao prvo, one su toliko sitne da prolaze kroz standardne filtere u procesu prečišćavanja otpadnih voda. Time pronalaze svoj put do reka i mora, a nakon toga u stomake životinja, pa konačno i do nas, kroz ishranu. Budući da su napravljeni od plastike, oni postaju toksični za žive organizme ali i za životnu sredinu. Argument za izbegavanje ovih proizvoda je višestruki, jer ne samo da utiču na životnu sredinu i na životinje u našoj okolini, ugrožavaju i ljude.

Tako sitna stvar, ali sa velikim efektom na globalnom nivou. Vodite računa o proizvodima koje kupujete i razmišljajte o mogućim posledicama vaše potrošačke korpe. Prosledite poruku dalje!

Svetski dan voda

Članak preuzet sa veb stranice EkoSpark, Edukativna internet prezentacija znanja iz oblasti Ekologije povodom Svetskog dana voda, 22. marta 2015. godine. Pogledajte i kratak film The Revolutionary Optimists posle članka da vidite šta rade deca u Indiji kako bi poboljšali kvalitet pitke vode u svom kraju

VODA U SVETU I KOD NAS – ZABRINJAVAJUĆE ČINJENICE

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Potrebe za vodom odraslog čoveka iznose od 2,5 do 3 litra dnevno. Voda ili pokreće razvoj ili ograničava progres svake zajednice, od porodice do civilizacije.

Broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još i brže, a njena količina se ne menja. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom.

Tara

Organizacija Ujedinjenih Nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski Dan Voda, sa namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe. Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od međudržavnih ratova.

SloveniaPoseban problem predstavlja zagađenje podzemnih voda. Ova zagadjenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda, zbog korišćenja vestačkog đubriva i otpadne voda iz seoskih naselja. Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujući ih. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.

Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige i loše strategije vezane za rešavanjeproblema sa otpadom. Brojni izvori biće zagađeni, možda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrožava naše vodene zalihe. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom. Uređenih deponija u Srbiji je za sada malo!

SRBIJA NEMA DOVOLJNO VODE ZA PIĆE

Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.

U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka.

Šta možemo i moramo da učinimo sa vodom?

Da je štitimo i štedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici. Posebno decu treba vaspitavati da uče da štede vodu od najmlađeg doba, da uče da vole prirodu, da budu osetljiva na pitanja zaštite čovekove sredine, jer će upravo ona u budućnosti donositi odluke o razvoju društva.

# # #

Pogledajte kratak film „The Revolutionary Optimists“ o deci koja upotrebljavaju tehnologiju da zabeleže probleme životne sredine u svojoj okolini, od Indije do Sjedinjenih američkih država. U Indiji se deca bave mapiranjem izvora pitke vode, zabeležavajući informacije o stanju izvora / česme, boji i kvalitetu vode i njene GPS lokacije.

World Summit Youth Award

WSYA 2014_Poster_SRB

Možete popuniti prijavu da učestvujete u nagradi World Summit Youth Award preko portala WSYA do 15. juna 2014. godine i to u okviru šest kategorija: (1) Fight Poverty, Hunger & Disease! (2) Education for All! (3) Power 2 Women! (4) Create your Culture! (5) Go Green! (6) Pursue Truth!

Možete se prijaviti i za European Youth Award (dodela nagrada za EYA će se održati krajem godine u Gracu, Austriji). Ako imate preko 30 godina ili je vaš projekat već uspešan biznis, možete se prijaviti za nagradu World Summit Award, koja je povezana direktno sa WSYA. Prethodni pobednici iz regiona uključuju portal Mladiinfo iz Makedonije (European Youth Award, 2012), portal SEECult.org iz Srbije (World Summit Award 2013) i projekat Nahrani.com iz Bugarske (World Summit Youth Award, 2010).

Disruptive Ideas Change the World

Osnivač projekta Održive navike za održivi razvoj, Ana Pantelić, se u januaru ove godine obratila TEDx publici govorom koji naglašava njeno iskustvo u Kolumbiji vodeći LISTA inicijativu, kroz koju njen tim koristi tehnologiju kao sredstvo za podizanje kapaciteta i pružanje treninga u ruralnim područjima Latinske Amerike. Njena organizacija, Fundación Capital, je upravo izabrana kao dobitnica nagrade 2014 Skoll Award for Social Entrepreneurship, a inicijativa LISTA je više puta nagrađivana i predstavljena na međunarodnim forumima. LISTA se od ove godine širi kroz Latinsku Ameriku u partnerstvu sa državnim organima i finansijskim institucijama.

Ana se vraća u Srbiju u maju mesecu da piše doktorat na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde će iskoristiti iskustvo iz Latinske Amerike kao studiju slučaja.

Snimak ima problem sa zvukom na početku. Trenutno radimo sa organizatorima događaja da popravimo audio problem i da prevedemo govor na srpski jezik.

Proizvodnja hrane

Pogledajte kratki animirani film “Strašilo” (The Scarecrow) koji je za samo šest dana pregledan preko šest miliona puta. Ono nas podstiče da razmišljamo o načinu na koji se proizvodi hrana u velikom delu sveta i prikazuje sivu realnost kojoj se možemo približiti ukoliko ne vodimo računa danas o načinu na koji proizvodimo našu hranu.

Ukoliko ste zainteresovani i želite da saznate više, predlažemo vam da stupite u kontakt sa fantastičnom organizacojom WWOOF Srbija (World Wide Opportunities on Organic Farms). Možete volontirati na jednoj organskoj farmi u Srbiji, ili preko njihove mreže stupiti u kontakt sa farmama iz čitavog sveta. Time ćete uštedeti novac, upoznati nove zemlje i kulture, i ujedno saznati mnogo stvari o organskoj proizvodnji hrane.